Ognjаnka Ognjanović

Pored Anđelke Ristić - Đeke, omiljena glumica studenta filmske režije, Gojka Škarića

Вејање овејане суштине

Фотографска креација као форма визуелног приповедања
( snimljeno 1969. godine u dvorištu Doma omladine u Kragujevcu)

Аутор : Зоран Б. Петровић

Протагонисти с лева на десно : Драгослав Петровић (Пера Дух), Александар Арсенијевић, Зоран Илић (Зоки Теразија или Зоран Илић Брада)

FAT CITY - John Huston 1971

Songwriters: TILLIS, MEL / WALKER, WAYNE P.

(words & music by kris kristofferson)

Take the ribbon from your hair
Shake it loose, let it fall
Lay it soft against my skin
Like the shadow on the wall

Come and lay down by my side
Till the early morning light
All Im taking is your time
Help me make it through the night

I don't care what's right or wrong
I wont try to understand
Let the devil take tomorrow
Cause tonight I need a friend

Yesterday is dead and gone
And tomorrows out of sight
And it's sad to be alone
Help me make it through the night

I don't care what's right or wrong
I wont try to understand
Let the devil take tomorrow
Cause tonight I need a friend

Yesterday is dead and gone
And tomorrows out of sight
And it's sad to be alone
Help me make it through the night

I don't want to be alone
Help me make it through the night

Na sajtu koji se bavi srpskim filmom i to segmentom ostvarenja nastalih u Beogradu, a u istoj ravni kvaliteta, filozofije, osećajnosti i istovetnosti doživljavanja sveta kako u Evropi (Rainer Werner Fassbinder) tako i u Americi, sedamdesetih, John Huston i njegov film "Fat City" obogaćuje kulturnu baštinu autentičnim remek delom. Izuzetna pesma Krisa Kristoffersona, (ovde u prilogu uz pomoć Rite Coolidge, čiji se glas u najavnoj špici ne čuje, ali sam je odabrao jer pesmi dodaje istančanu senzibilnost),  maestralna uloga Stacy Keach-a i Sousan Tyrrell i izvanredno prvo pojavljivanje Jeff Bridges-a, govore o eposi, o sedamdesetima. 

To je trenutak kada Steven Spielberg, (obratite pažnju na prezime Spielberg), obavlja "najprljaviju diverziju" u kratkoj istoriji filmske umetnosti. On svoj film "Traganje za izgubljenim kovčegom" započinje ritmom (brzinom) kojom su se do tada završavali filmovi. To nije bila kreativna, već poslovna (bussines) odluka. I to je bio kraj filmskog "umetnikovanja" dvadesetog veka. Spielberg je, zapravo, kao grobar filmskog umetnikovanja, završio posao za televiziju već osamdesetih godina. Oblikovao je publiku koju zanima samo gola akcija bez bilo kakve suštinske reference.

Jer publiku ne formira estetika, nego se publika "kultiviše" prema namerama producenata. Ne udovoljavaju producenti ukusu publike, nego ga formiraju i prilagođavaju svojim dugugodišnjim poslovnim strategijama.

Evropski reditelji, nažalost, brzo su se predali.

U Americi, film su u potpunosti preuzeli Jevreji,  pederi i Japanci.

Ali, od osamdesetih, televizijski fimovi preuzimaju lepotu vizuelnog pripovedanja od svetske oficijelne produkcije. 

Ono što vredi u filmu danas, proizvodi se u okvirima nekoliko televizijskih asocijacija u Evropi. 

Najnovija produkcija mladih, izuzetno talentovanih stvaralaca, događa se na Internetu.

A i matorci oživljavaju "prostor" nekomercijalnim radovima, neprentecioznim podsećanjima na nešto što je bilo lepo, toplo, kao "mala ljudska radost".

John Huston i njegov film Fat City (Grad izobilja), je kao dobra salata. Možeš da ručaš bez nje, ali je sa salatom ukus neuporedivo bolji.


  

 Fat City (1972) – John Huston

Naslovnu pesmu komponovao i peva Kris Kristofferson
Combine Music Corporation


Izvuci traku iz svoje kose,
Protresi je i pusti da padne,
Lagano,dodirujući mi kožu,
Kao što senka dodiruje zid.

Dođi lezi pored mene,
Do buđenja jutra,
Sve što uzimam je tvoje vreme,
Pomozi mi da prebrodim noć.

Nije me briga šta je dobro a šta loše,
Niti pokušavam da razumem,
Neka sutra ode dođavola,
Jer noćas mi je potreban prijatelj.

Juče je nepovratno otišlo,
Sutra je nedostižno,
Loše je biti sam,
Pomozi mi da prebrodim noć.

Ne želim da budem sam,
Pomozi mi da prebrodim noć.

Džoni Keš

Šumarice po završenom snimanju filma "SPORTSKI ŽIVOT" Zorana B. Petrovića

  Јован М. Глигоријевић Кале - "Јова Тигрић"

Марко Родић - тонски сниматељ

У предњем плану, с леђа, Зоран Б Петровић и Мирјана Ђуровић, у задњем плану Марко Родић, а десно, гледа у камеру - Лека

Јован М. Глогоријевоћ Кале и Александар Арсенијевић

Јован M. Глигоријевић - Кале

Половином септембра 1967. године, седимо Кале и ја у "Балкану". 
"Данас сам схватио да сам ја, уствари, прозни писац", каже ми Кале. 
(Фотографију сам снимио на Новом Београду 1971. године. Доњи део негатива оштећен је приликом развијања.)