Љубиша Јоцић, истакнути надреалиста (уз Марка Ристића и Душана Матића), књижевник, песник,сликар, филмаџија.
15 фебруар 2013
Cher Maître
Љубиша Јоцић и Juan Carlos Ferro y Ducke, глумац и директор фотографије у филму "Cher Maitre", сценаристе и редитеља Тање Живановић.
Љубиша Јоцић, истакнути надреалиста (уз Марка Ристића и Душана Матића), књижевник, песник,сликар, филмаџија.
Љубиша Јоцић, истакнути надреалиста (уз Марка Ристића и Душана Матића), књижевник, песник,сликар, филмаџија.
Menuet
Ljiljana Cvetković i prof.Dr. Dušan Stojanović - Duca, kako smo ga zvali mi studenti
Duca Stojanović
Duca, Prof.Dr. Dušan Stojanović ljubi Ljiljanu Cvetković, studentkinju druge godine Organizacije umetničke delatnosti.
Ljiljana Cvetković
Ljiljana Cvetković i Nada Pavlović
Omaž Roberu Bressonu
Duca i Ljilja
Ponovo "omaž" Bressonu
Zoran B. petrović daje uputsva Duci i Ljilji
MENUET
(1969.)
režija : Zoran B. Petrović
scenario : po priči Gi De Mopasana - MENUET, prilagodio za film Zoran B. Petrović
Uloge : Prof.Dr. Dušan Stojanović, Ljiljana Cvetković, Nada Pavlović i Milica Pavlović
snimatelj : Juan Carlos Ferro y Ducke
organizator : Emil Grahovac
Proizvodnja : Akademija za pozorište, film, radio i televiziju 1969. godine
Vežba foto aparatom
Jesen 1968. godine, na Kalemegdanu sa docentom Predragom Delibašićem (tehnologija filma).
S leva na desno : Stevo Crvenkovski, Andrija Đukić, Vlada Momčilović, Gojko Škarić, Mikan Marinović i Predrag Delibašić
Leđima okrenuta Tanja Živanovoć, Predrag Delibašić, Andrija Đukić, Mikan Marinović i Vlada Momčilović
Andrija Đukić, Vlada Momčilović i Predrag Delibašić
Tanja Živanović, Mirjana Keser, Andrija Đukić, Predrag Delibašić i Mikan Marinović
S leđa Mikan Marinović i Tanja Živanović. S leva na desno Predrag Delibašić, Vlada Momčilović i Andrija Đukić
S leva na desno Stevo Crvenkovski, Vlada Momčilović, Branko Kičić, Gojko Škarić, Mikan Marinović i Predrag Delibašić
(photo Zoran B. Petrović)
13 фебруар 2013
Два дана пре полагања пријемног испита
Фотоапарат на стативу. Autoknips како смо га тада звали на 8 секунди. Имам времена да дотрчим до позиције коју сам одабрао. А, уствари, разбијен, преначитан, малтене, све знам . . . и усран од страха. Да ли ће да ме приме ?
Пријемни могу да положим, то није проблем. Али, да ли ће да ме приме ?
За разлику од генерације мојих родитеља, веома добро схватам како функционише систем. Идем. Положићу !
Наравно, положио сам. И највећа сатисфакција у животу ми је што ми, по објављивању резултата, професор Ратко Ђуровић каже : " Не галами много. Ниси примљен по кључу".
То би требало да значи да сам примљен на основу показаног талента.
А ко је примљен по кључу ?
Тања Живановић је ћерка редитеља Јована Живановића.
Стево Црвенковски (само презиме каже, Тито му је теча) ваљда не би смео да има проблема. Башка, већ је трећа година Електротехничког факултета.
Бранко Кичић, његов отац је доктор ендокринолог и у тиму је лекара који лече Тита.
Андрија Ђукић син је најутицајнијег редитеља (Радивоје Лола Ђукић), у држави.
. . . сад почињу проблеми . . .
Гојко Шкарић долази из Книна и нема никакву позадину (background) .
Мирјана Кесер, српкиња из Хрватске, као и Гојко, нема силу иза себе која би је прогурала.
Микан (Миломир) Мариновић, студент је треће године права и нема ко да га гура.
Они су као и ја. Ми се, уствари, инфилтрирамо у унапред резервисану зону.
1968. године , свако од примљених 9 (девет) кандидата на студије Филмске режије, примљен је зато што је заиста био најбољи. И деца најутицајнијих, као и оних из других домена, поседују подједнак таленат.
Стево Црвенковски је умро. И Мирјана Кесер. Оно што су оставили иза себе, осмишљава њихове животе.
Тако је, вероватно, и данас.
Наши потомци добри су само ако делају тако да на оба таса ваге буде довољно сира и `леба !!!
Пријемни могу да положим, то није проблем. Али, да ли ће да ме приме ?
За разлику од генерације мојих родитеља, веома добро схватам како функционише систем. Идем. Положићу !
Наравно, положио сам. И највећа сатисфакција у животу ми је што ми, по објављивању резултата, професор Ратко Ђуровић каже : " Не галами много. Ниси примљен по кључу".
То би требало да значи да сам примљен на основу показаног талента.
А ко је примљен по кључу ?
Тања Живановић је ћерка редитеља Јована Живановића.
Стево Црвенковски (само презиме каже, Тито му је теча) ваљда не би смео да има проблема. Башка, већ је трећа година Електротехничког факултета.
Бранко Кичић, његов отац је доктор ендокринолог и у тиму је лекара који лече Тита.
Андрија Ђукић син је најутицајнијег редитеља (Радивоје Лола Ђукић), у држави.
. . . сад почињу проблеми . . .
Гојко Шкарић долази из Книна и нема никакву позадину (background) .
Мирјана Кесер, српкиња из Хрватске, као и Гојко, нема силу иза себе која би је прогурала.
Микан (Миломир) Мариновић, студент је треће године права и нема ко да га гура.
Они су као и ја. Ми се, уствари, инфилтрирамо у унапред резервисану зону.
1968. године , свако од примљених 9 (девет) кандидата на студије Филмске режије, примљен је зато што је заиста био најбољи. И деца најутицајнијих, као и оних из других домена, поседују подједнак таленат.
Стево Црвенковски је умро. И Мирјана Кесер. Оно што су оставили иза себе, осмишљава њихове животе.
Тако је, вероватно, и данас.
Наши потомци добри су само ако делају тако да на оба таса ваге буде довољно сира и `леба !!!
Balada o Harry Jackson-u - 1.11.1970. na njivama u okolini Bjeljine
" Balada o Harry Jackson-u"
dokumentarni film
reditelj : Jovan Gligorijević Kale
snimatelj : Zoran B. Petrović
saradnik : Gojko Škarić
Snimano na njivama u okolini Bijeljine 1.11.1970. godine u produkciji Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.
dokumentarni film
reditelj : Jovan Gligorijević Kale
snimatelj : Zoran B. Petrović
saradnik : Gojko Škarić
Snimano na njivama u okolini Bijeljine 1.11.1970. godine u produkciji Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.
Harry Jackson
Treći s leva Zoran B. Petrović, do njega Gojko Škarić, do njega Jovan Gligorijević, do njega Jane Jackson, na kraju reda koji stoje - Harry Jackson
Harry Jackson
Пријавите се на:
Постови (Atom)